MAŠKARE U NAŠOJ ŠKOLI

Vražji pogled iz ugla

Taj je dan počeo kao i svaki drugi. Probudila sam se, mrzovoljno ustala iz kreveta proklinjući budilicu u glavi, oprala zube i obukla se. Tada mi je pogled pao na crvenu haljinu u kutu moje sobe. Tiho vičući na sebe i svoju zaboravnu narav, pohitala sam u ormar po crnu majicu i rogove. Nabrzaka sam navukla haljinu, otrčala niz stepenice u žurbi, pazeći da se ne spotaknem i razbijem nos.

U školu sam stigla čitava, ali jedva. Stalno sam se spoticala na haljinu i to me dovodilo u razne neugodne situacije. Stigla sam u razred. Zaprepastilo me koliko se ljudi maskiralo. Bilo je svakakvih kostima: onih za koje uopće nisam znala što predstavljaju, onih koji su bili smiješni, oni s malo previše reklame i oni koje je trebalo malo objasniti. Odmah smo prvi sat održali izbor najljepše maske. Pobijedila je maska "Stilist" što je ostavilo neke druge maske vrlo razočarane i ljute. "Stilist" je, bar po mojem mišljenju, zasluženo pobijedio.

To je bila samo jedna od zapaženijih masaka u našem razredu. Bilo ih je raznih, od rock sastava do robijaša. Cijeli dan se po hodniku čulo kliketanje potpetica cura koje su bile dame i likovi iz raznih serijala. Miris poliestera i kože, donesen hordom kostima, je bio težak i neprobojan.

Ostatak dana je prošao vrlo brzo, ispunjen smijehom i zezancijom. Dakako, bilo je svađa, zapetljavanja i raznih drugih gluposti. Ne bismo to bili mi da ne smjeramo nešto. Sreća i uzbuđenje se osjećalo u zraku. Čak je bilo ugodno sjediti u klupama s prijateljima obasjanima suncem. Očito je istina ono što učiteljica iz prirode kaže o suncu i ljudskoj sreći. Ja sam samo stajala u kutu i zlobno se smijuckala. Na kraju krajeva, to je ono što "Vražice" rade najbolje.

Kada je zvono zazvonilo, skoro smo srušili vrata na izlasku iz učionice. Vani smo još malo diskutirali i čak smo se fotografirali za uspomenu na taj dan. Tada smo se polako počeli razilaziti. "Rock sastav" i "Robijaš" su još imali neke planove, a, naravno, kud Rock`n`roll i zakon, tud i "Vrag", odnosno "Vražica", tj, ja. Bilo je nezaboravno, a to je sigurno mislio i ostatak Juga, ako je suditi po buci koju smo pravile.

Petra Grašić, 6.a